#12 Pitanja za knjiške moljce – Jelena Ostojić – Sugar Reads

Sugar Reads

SR: 1. Nije to bio svestan izbor, te ne mogu da kažem da na tom polju imam uzore. Jednostavno, tako sam naučena. Mnogo su mi čitali kad sam bila dete, imala sam svoje omiljene bajke. Poželela sam da ih čitam sama, te sam uz pomoć čuvene “Slovarice” sa oko tri godine naučila da čitam ćirilicu, a možda godinu dana kasnije majka mi je napravila nešto po sličnom principu za latinicu. Kroz godinu-dve sam sa bajki prešla na romane za decu, tako da je moja ljubav prema čitanju nekako uvek bila prisutna.

SR: 2. Da bih preporučila roman, on pre svega treba da ima radnju koja drži pažnju, a potom i dobro razvijene likove. Ukoliko se bavi nekom bitnom temom i nosi poruku, to je plus. Možete da čitate i totalnu fikciju, poput epske ili naučne fantastike, a da u nju bude utkana društveno odgovorna tema poput feminizma, anti-rasizma, ili dobro dočarana politička igra. Naravno, ne mora svaka knjiga da bude dubokoumna da bi zaslužila preporuku. Osim edukacije, književnost je tu i da razonodi. Nekada su interesantni likovi i radnja koji prosto vuku na čitanje dovoljni.

SR: 3.  Lično su mi najdraže i najbliže fantazija, epska fantastika i horor. To ne znači da ne posežem za drugim žanrovima. Što sam starija, sve više čitam dela klasične književnosti – različitih žanrova – iako me je pre jako teško bilo naterati da uzmem klasik.

SR: 4. Mislim da ne mogu da imam pravi odgovor na ovo pitanje jer je čitalački ukus individualna stvar. Mene će automatski da privuče knjiga sa kreativnim i dobro razvijenim magijskim sistemom, bitkama, ona koja sadrži likove iz mitologije ili, kao što je slučaj kod Dejana Stojiljkovića, stvarne istorijske likove upakovanne u fantastiku. Nekog drugog privući će lepo napisana ljubavna priča.

SR: 5. Plata za bilo koji posao trebalo bi da bude tolika da možete da platite sve mesečne izdatke, imate da živite normalno i da vam osatne nešto da uštedite. Ja razgovor o knjigama više smatram hobijem. Bilo bi divno takvu ljubav pretvoriti u posao, ali bi mi novinarstvo, koje je moja primarna ljubav, i dalje bilo na prvom mestu, a priča o knjigama mogla bi da bude dodatni posao.

SR: 6. Postoji nekoliko knjiga kojima sam se vraćala još od detinjstva. Najočekivaniji odgovor je „Mali princ“, ali je isto tako istinit. U pitanju je knjiga koju sam, uz „Čarobnjaka iz Oza“ pročitala najviše puta za svojih 25 godina. Bilo je situacija i da je pročitam više puta godišnje. Rado se vračam i „Hobitu“ kao knjizi koju nazivam omiljenom svih vremena, iako jen nisam čitala ni približno toliko puta kao prethodno spomenute. Uvek se vraćam i serijalu Dženi Nimo, koji se zove „Deca crvenog kralja“, a glavni lik je dečak po imenu Čarli Boun.

SR: 7. Broj pročitanih knjiga tokom godine varira od volje za čitanjem i obaveza. Pre godinu ili dve pročitala sam 75. Ove godine ću biti srećna ako dostignem svoj cilj od 35. Dosta su me ove godine u čitanju omele radne obaveze, ali i karantin – jer nisam imla volju za čitanjem i nisam izlazila iz kuće, a ja najviše čitam u prevozu i dok čekam u redovima.

SR: 8. Najveći deo svog vremena bavim se novinarstvom. To je moj odabrani poziv i posao. Čak i kada ne pišem za matičnu redakciju, pišem volonterski za druge sajtove.

SR: 9. Nema razlike, ne posmatram to tako. Pričam o delu, nezavisno od toga koje njegov izdavač, kao i nejgov pisac. Fokusiram se na samu radnju.

SR: 10. Uglavnom biram sama. Od autora sam knjigu dobila jednom, ali ne u zamenu za recenziju, već kao znak pažnje jer sam ranije sama birala da pišem o njegovim knjigama i utisci su mi bili sjajni. Naravno, iako nije bilo nikakvog dogovora, i o toj knjizi sam napisala tekst za jedan sajt. Sarađivala sam sa izdavačkim kućama nekoliko puta, ali uglavnom pišem prikaze knjiga koje se meni čitaju, a šta ću da čitam biram prema raspoloženju. Retko su to trenutno popularne ili tek objavljene knjige. Baš zato što mi ovo nije posao nego hobi, ne podređujem svoju „to be read“ listu onome što je popularno.

SR: 11. Najbolje što mi se desilo jeste upoznavanje divnih ljudi koji dele istu strast, kao i to što je Jasminka Petrović, jedna od mojih najdražih autorki, videla moj blog post o njenoj knjizi „Sve je u redu“, podelila ga i lično mi se zahvalila. To je bilo neopisivo jer je ona heroina mog detinjstva.

SR: 12. Zasad nisam imala negativne situacije. Ne samo da se držim van drama u okviru knjiške zajednice, nego ih nekako uvek slučajno propustim.